Lijevanje pod visokim pritiskom i livenje pod niskim pritiskom su dva različita procesa livenja i značajno se razlikuju u mnogim aspektima.
Prije svega, suština livenja pod visokim pritiskom je da se šupljina kalupa za tlačno livenje (kalup za tlačno livenje) napuni tečnim ili polutečnim metalom velikom brzinom pod visokim pritiskom, te formira i očvrsne pod pritiskom da se dobije livenje. Uobičajeni pritisak ubrizgavanja je vrlo visok, a brzina punjenja je također vrlo brza, obično se završi u roku od 0.01~0,2 sekunde. Ova metoda livenja je pogodna za masovnu, serijsku proizvodnju zbog svoje visoke proizvodne efikasnosti, visoke preciznosti proizvoda i dobre završne obrade. Osim toga, livenje pod visokim pritiskom može koristiti različite materijale, pokazujući snažnu prilagodljivost.
Nasuprot tome, princip livenja pod niskim pritiskom je da se suvi komprimovani vazduh ili inertni gas propušta u zatvoreni lončić, a primenom određenog niskog pritiska, metalna tečnost može u potpunosti ispuniti šupljinu kalupa i održavati određeni pritisak. Nakon što se metal stvrdne, smanjenjem pritiska, kalup se može glatko izvaditi iz kalupa kako bi se dobio željeni odljevak. Prednosti livenja pod niskim pritiskom su što je unutrašnja struktura odlivaka gusta, nema pora, dobra su mehanička svojstva i visoka obrada površine, bez potrebe za sekundarnom obradom. Osim toga, može realizirati automatiziranu proizvodnju i poboljšati efikasnost proizvodnje. Međutim, troškovi opreme za livenje pod niskim pritiskom su veći, zahtevi za rad su strožiji, zahtevi za kalupe su takođe veći, a proizvodni ciklus je duži.
Ukratko, postoje očigledne razlike između livenja pod visokim pritiskom i livenja pod niskim pritiskom u smislu principa, polja primene, efikasnosti proizvodnje, tačnosti proizvoda i cene. Izbor metode livenja prvenstveno zavisi od specifičnih zahteva proizvoda, obima proizvodnje i ekonomskih uslova.